Bračni par u ringu

Aleksandar Topić i Sanja Sučević su bračni par, kikbokseri, članovi reprezentacije Srbije koji se zajedno sa ostalim takmičarima pripremaju za osvajanje medalja u kampu na Tari.

Sanja i Aca su standardni članovi reprezentacije Srbije u kik boksu, dvoje mladih ljudi koji su se kroz kik boks upoznali, zavoleli i sklopili brak, treniraju zajedno u svom klubu „Topić Tim“ u Beogradu, ali su zajedno i na pripremama reprezentacije na Tari.

Oboje su višestruki prvaci Srbije a i jedno i drugo su do sada nizali srebrne medalje sa svetskih i evropskih prvenstava u kik boksu i čekaju priliku da se pokažu pred domaćom publikom u Beogradu, na predstojećem Svetskom prvenstvu.

Iz Beograda ste se, na poziv selektora i stručnog štaba, zajedno uputili na Taru kako bi se pridružili svojim drugovima iz reprezentacije za pripremama. Kakvi su utisci za sada?

Sanja: Tačno je, zajedno smo na pripremama. Počeli su jaki treninzi ali nismo umorni, zadovoljni smo radom i sve će biti super.

Aca: Mi treninge nismo ni prekidali, dolazimo iz našeg zajedničkog kluba gde smo trenirali pre priprema a ovde to finaliziramo, doradjujemo tehniku i punimo se adrenalinom pred svetsko prvenstvo.

Da li sve vreme provodite ovde zajedno ili imate različite planove i obaveze?

Sanja: Zajedno smo sve vreme. Jutarnji trening radimo zajedno a popodnevni nekada imamo u isto vreme a nekada odvojeno. Sve ostalo vreme se ne razdvajamo: doručak, ručak, večera, slobodno vreme.

Aca: Kao i kod kuće, ni ovde se ne razdvajamo.

Ko će biti najveća konkurencija na Svetskom prvenstvu i šta očekujete od svog nastupa?

Sanja: Rusi! Noćna mora! Najjači su! Da li što su brojno nadmoćniji kao reprezentacija ili što vežbaju tvrd i tehnički savršen kik boks, uglavnom jaki su protivnici. Ali, kolo sreće se okreće i mislim da će ovoga puta sreća biti na našoj strani.

Aca: Oni imaju reputaciju najboljih ali smo mi ovoga puta odlično motivisani. Domaći teren je čudo. Tu smo, ne putujemo, ne prilagodjavamo se uslovima, borimo se pred svojom publikom tako da sam uveren da će nam biti mnogo lakše.

Koji su vaši najveći uspesi do sada na svetskoj sceni?

Sanja: Bila sam vicešampion sveta nekoliko puta i mislim da je sada vreme da preskočim tu liniju i dosegnem do zlata. Taj bod ili dva koji su mi uvek nedostajali do zlata mislim da ću pronaći ovde, u Beogradu.

Aca: Nas dvoje imamo istu priču. I ja kao vicešampion sveta sanjam da u Beogradu osvojim zlato. Više od svega želim da se u finalu sretnem sa svojim protivnikom Rusom sa Svetskog prvenstva u Brazilu 2012. i da ga pobedim.

Da li vas dvoje udjete u ring nekada?

Sanja: Kako da ne. U našem klubu često sparingujemo. Mislim da se ne štedimo, makar ja govorila samo u svoje ime.

Aca: Vežbamo zajedno i Sanja mi je često sparing partner. Slagao bih kad bih rekao da sam prema njoj nežniji. Imponuje mi što mi je supruga sportista kao i ja, oboje smo stipendisti Minstarstva sporta Srbije, i to je za poštovanje. Šalimo se svi na taj račun, ja nekada kažem da nije loše što je ona na pripremama jer mi pomogne da operem majice posle treninga, ali sve je to simpatično. Nas dvoje se poštujemo i volimo i ponosni smo što smo oboje kikbokseri.